Prolaze, sasvim tiho, ovi prvi letnji dani.

U Partizanu vlada rad, red, disciplina, kreativnost, relaks atmosvera....Pune se baterije i sklapa mozaik koji ce, cini mi se, lepo izgledati, a bogami i zvucati. Umesto Euforije, od samog osvajanja duple krune, vlada neka normalna i ohrabrujuca vibracija.
Kako ja to znam?Neka to ostane nereceno i nenapisano.
Stampa,sajt,izjave...Sve to ponesta kazuje. Profi delovanje sa puno sarma, u svemu sto se cini, daje dobre nagovestaje. Neka to potvrde nasi momci vec u prvim, drugim, trecim i onim cetvrtim dvobojima sa rivalima koji ih zapadnu.
Nije bitno ni koji rivali ce to biti, ni gde ce se prve utakmice igrati, ni da li ce Slavisa uvek moci da racuna na "nasih"(mi smo strucnjaci bez mane i straha i uvek, tacno, znamo kojih jedanaest treba istrcati)prvih jedanaest....

Meni je najdraze sto nema Euforije.
Zamenjena je delovanjem na pravljenju ambijenta za uspeh.
Bilda se samopouzdanje, resenost, odlucnost, snaga, trikovi, energija......
Kad je to vec tako ja smem predvideti da slede novi uspesi. Hoce li to biti prodor u LS, UEFA Ligu ili samo potvrdjivanje proslogodisnjeg uspeha, vreme ce pokazati.
Neopozivo rastemo i samo ovaj trend rada treba nastaviti.
Ciljevi su nenaglaseno postavljeni i culi smo ih od Predsednika, Ivana, Slavise.....
Osecam da su nam porucili da se ide na takmicarski poligon sa zeljom da se osvoji ono sto je moguce.Zakljucujem da je to, pod broj jedan, titula naredne sezone(ne sledece, jer je taj termin neopozivo vlasnistvo komsinice). Posebno mi je drago da je to bas tako signalizirano. To govori o visokom nivou logike i potpunom iskljucivanju Euforije onih koji crtaju trase kojima treba Partizan ici.To govori da imamo zrele ambicije i objektivno postavljene redoslede ciljeva i puteva ka ostvarenju istih.
Jednostavno, bez titule se , u sadasnjim uslovima, ne moze konkurisati za neke vece domete u Evropi.Uz titulu kup dodje kao prestiz na domacoj sceni i to treba srcem gurati. Mislim da se tako i radi.
Sve sto dodje kao pride, a imamo realne izglede da to i ocekujemo, je pored potvrdjivanja kvaliteta i deo sportske srece.Zato budimo hrabri i u oceklivanjima prodora u Evropu.
Budimo to, jer hrabre i samopouzdane sreca voli.

Budimo hrabri, samopouzdani, energicni, ali nikako Euforicni.
Zasto ne volim Euforiju?
Iz nje put, skoro uvek, vodi u razocarenje.Zato je ona losa. Zato je dobro sto je nema medju nama.Zato se je treba cuvati.No, cuvajuci se od Euforije treba biti pazljiv. Euforija je iracionalno stihijsko stanje vemoa slicno odlucnosti i zelji za uspehom. Razlika je samo u tome sto radnje koje predhode uspesima karakterise, smiren, energican, odlucan, profesionalan, samopouzdan odnos prema sebi i timu i svemu sto trener uokviri kao neophodno delovanje u stvaranju ambijenta za uspeh.Euforija je iracionalni zanos gde se na krilima jednog ostvarenja prave stihijski potezi, razvijaju velika ocekivanja i blokira objektivno koracanje po zemlji te izostane i ono ostvarenje koje je apsolutno na domak ruke i realno.
Neorganizovane i neprofesionalne sredine su tome narocito sklone.
Stvar je vrlo jasna.Sto si god ostvario i koga si god pobedio to nije dovoljno da predstavlja garanciju sledece pobede i uspeha. Svaka sledeca utakmica je teza i trazi vise koncentracije i angazovanja na pripremi ostvarenja. Predodredjenost na uspeh u svakoj narednoj utakmici ne odredjuje predhodni uspeh, nego nivo koncentracije, profesionalnosti i odlucnosti da se pobedi naredni rival.
Euforija je blokator koncentracije, odlucnosti i profesionalnosti i zato je ona, najcesce(skoro uvek) prisutna samo u neizgradjenim sredinama. Primitivnijim sredinama.
Navijaci imaju pravo na trans(pa i Euforiju) zbog jedno gola, jedne pobede...,ali tim i igraci imaju pravo na trans tek kad ostvare cilj u celini.
Nas cilj u celini je penjanje na lestvici rasporedjenih timova Evrope.
Uradicemo to sto u ovom trenutku mozemo.Hoce li to biti i malo vise ili malo manje, zavisi i od sportske srece. Ona je u sportu jako prisutna.Medjutim, odlucni, koncentrisani i samopouzdani redovno imaju vise srece od onih kojima su navedeni atributi umanjeniji.
Zastoj u ligi sampiona ili u ligi UEFA, ne znace da ciljevi nisu ostvareni i da sledi pad i u domacem takmicenju.
Dule, sa kosarkasima, je stalno ponavljao da je cilj domaca titula i naredao ih je 8. Tek posle sedme je i u Evroligi krenuo uspesniji period. Dule je svima nama stavio do znanja da je veoma racionalan cove i izvucimo pouku.
Slican recept treba da vazi i za FK.

Dakle, idimo u vreme u kome smo vec bili i gledajmo kako:
Parni Valjak samo melje......
Uostalom, imam pravo na ovu krilaticu, jer je ovaj kosmos sav u ponavljanu, sve kruzi, ali u, za nijansu, izmenjenom obliku.
Zato umesto Parnog neka grmi i melje solarni, atomski, ili vec sta bude, ali neka melje.
Mlevenje se ne treba menjati, nego samo efikasnije mljeti.